Ježić i kišni dan
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Kiša je padala cijelo jutro. Kap, kap, kap. Zeko Hop i Medo Trapko sjedili su pod velikim hrastom i gledali u sivo nebo.
„Danas ništa ne valja“, gunđao je Medo. „Ne možemo na livadu.“
„Ni u šetnju“, uzdahnuo je Zeko.
Tada je kroz kišu prošetao Ježić. Na glavi je imao šeširić, a na šeširiću – mali list kao kišobran. Skinuo je šeširić i naklonio se: „Dobar dan, dobar dan, kišni dan je divan dan!“
„Divan?“ začudio se Medo. „Sve je mokro!“
„Upravo zato!“ rekao je Ježić. „Pogledajte!“
Skočio je u lokvu – pljus! Kapljice su poletjele na sve strane i zasjale kao staklene kuglice.
„Pa to je…“ počeo je Zeko i već je skočio u drugu lokvu – pljus! Medo je skočio u najveću – PLJUUUS! Voda je poprskala svu trojicu i oni su se smijali tako glasno da su se probudili i puževi.
Zatim su slušali kako kiša svira: po listu lopuha – tup, tup; po kamenu – tik, tik; po lokvi – blup, blup.
„Kiša je cijeli orkestar“, rekao je Zeko.
Kad je izašlo sunce, preko neba se protegnula duga. Ježić je stavio šeširić na glavu: „Rekao sam vam – kišni dan je divan dan.“
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
I kišni dan može biti lijep – ovisi o tome kako ga gledaš.
💬 Razgovarajmo
- Zašto su Zeko i Medo bili tužni?
- Koju je igru smislio Ježić?
- Što ti voliš raditi kad pada kiša?
