Mica Maca i zapetljano klupko
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Bila je hladna zima i maca Mica htjela je isplesti šal. Izvadila je veliko crveno klupko vune.
Ali klupko se otkotrljalo, a Mica je skočila za njim – i u trenu je sve bilo zapetljano: vuna oko stola, oko stolice, oko Micinog repa i oko njezinih šapica.
„Mijau! Glupo klupko!“ ljutila se Mica i vukla vunu na sve strane. Ali što je jače vukla, to su čvorovi bili čvršći.
Na vratima se pojavio mali ježić Bodljica. „Mice, što to radiš?“
„Ne pitaj!“ frknula je Mica. „Sve je zapetljano i nikad se neće raspetljati!“
Bodljica je sjeo pokraj nje. „Moj stric Ježić kaže: kad se nešto zapetlja, ne vuci. Nađi kraj i idi polako.“
Mica je duboko udahnula. Našla je kraj vune. Bodljica je pridržavao klupko, a Mica je polako provlačila nit – ispod stolice, oko noge stola, preko repa. Čvor po čvor.
Trajalo je dugo. Ali kako je klupko raslo, tako je i Mica bila sve mirnija.
Kad su napokon završili, imali su lijepo, okruglo klupko. Mica je isplela šal – i to ne jedan, nego dva. Drugi, malo kraći, poklonila je Bodljici.
„Za strpljivog pomagača“, rekla je.
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Kad nešto ne ide, umjesto ljutnje pomaže polako – čvor po čvor.
💬 Razgovarajmo
- Što se dogodilo s klupkom?
- Kako su Mica i Bodljica raspetljali vunu?
- Što tebi pomaže kad se naljutiš jer ti nešto ne ide?
