Rita i velika oluja
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Jedne ljetne noći nad Čudesnom šumom prolomila se oluja. Grmjelo je, sijevalo i puhalo tako jako da su se stabla savijala.
Ujutro je vjeverica Rita sjedila na tlu i plakala. Njezino gnijezdo u krošnji bukve nestalo je. Vjetar ga je raznio na sve strane.
„Sve je propalo“, jecala je Rita. „Moja kućica, moji orasi, moj jastučić od mahovine…“
Prvi je stigao Zeko Hop. „Rita, ne plači. Popravit ćemo ga.“
„Kako? To je nemoguće!“
Zeko je zviznuo i uskoro su stigli svi. Medo Trapko podigao je velike grane koje je oluja srušila – za njega su bile lagane kao perce. Ježić hodao je šumom i na svoje bodlje skupljao razbacane orahe: jedan, dva, deset! Zeko je skupljao mahovinu za novi jastučić.
Rita je gledala kako svi rade. Polako je prestala plakati. Onda je i sama skočila na granu i počela slagati grančice.
Do večeri gnijezdo je bilo gotovo – veće i čvršće nego ikad.
Rita je sjela u njega i pogledala dolje prijatelje. „Mislila sam da sam sve izgubila“, rekla je. „A zapravo imam najvažnije.“
„Što?“ pitao je Medo.
„Vas“, rekla je Rita i bacila svakome po jedan orah.
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Kad je nekome teško, zajedno možemo popraviti i ono što izgleda nepopravljivo.
💬 Razgovarajmo
- Što je oluja napravila Ritinoj kućici?
- Kako je svatko od prijatelja pomogao?
- Kako ti možeš pomoći nekome kome se dogodilo nešto loše?
