Rita i kapljice kiše
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Vjeverica Rita sjedila je u svojoj duplji i gledala kroz rupu. Već tri dana padala je kiša. Kap, kap, kap.
„Glupa kiša!“ rekla je. „Ne mogu skakati, ne mogu tražiti orahe, ne mogu se igrati.“
Ispod stabla, Zeko Hop držao je veliki list kao kišobran. „Rita, dođi, idemo u šetnju!“
„Po kiši? Smočit ćemo se!“
„Pa što?“ smijao se Zeko. „Osušit ćemo se.“
Rita je nevoljko sišla. Zeko joj je dao drugi list. Šetali su šumom, a Zeko joj je pokazivao: „Vidi kako su gljive narasle! Jučer ih nije bilo. A vidi potok – kako je veseo i glasan!“
Na svakom listu sjajila je kapljica. Pauci su na mrežama imali bisere od kiše. Puževi su izašli u šetnju, a žabe su pjevale od sreće.
„Kiša je za njih kao zabava“, rekla je Rita.
„A i za drveće“, rekao je Zeko. „Tvoj orah pije kišu, i zato će ove jeseni imati puno oraha.“
Rita je pogledala svoj orah. Bio je zelen i sjajan.
Tada je kiša stala. Kroz oblake se probilo sunce i preko cijelog neba razvukla se duga.
Rita je stajala mokra do repa i smijala se. „Zeko, ja kiši moram reći hvala.“
„Reci joj“, rekao je Zeko. „Sigurno će te čuti.“
„Hvala, kišo!“ viknula je Rita. A s grane je kapnula jedna kapljica, ravno na njezin nos.
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
I ono što nam se ne sviđa, poput kiše, donosi nešto dobro.
💬 Razgovarajmo
- Zašto se Rita ljutila na kišu?
- Što je vidjela nakon kiše?
- Što je lijepo kod kišnog dana?
