Laku noć, Čudesna šumo

Originalna priča Čudesne Šume · 2 min

Najljepše je kad priču čitate vi 💛

Sunce je zašlo iza brda i nad Čudesnom šumom upalile su se zvijezde.

Zeko Hop sjedio je ispred svoje jazbine i gledao u nebo. „Što je danas bilo najljepše?“ pitao je sam sebe.

„Meni je najljepše bilo kad smo se igrali skrivača“, rekla je vjeverica Rita iz krošnje.

„A meni kad sam našao med“, zabrundao je Medo Trapko, već napola u snu.

Iz kućice pod kladom javio se Ježić: „Meni je najljepše bilo kad sam vas sve pozdravio jutros – šeširić gore, šeširić dolje!“

„A meni“, rekla je Lija Mudrica iz svoje jazbine, „kad sam vas htjela malo prevariti, a nitko mi nije povjerovao… pa smo se svi smijali.“

Sovica Hu otvorila je oči na grani. Za nju je dan tek počinjao. „A meni će najljepše biti kad vi svi zaspite – pa ću čuvati vaše snove.“

Zeko se nasmiješio. „Meni je najljepše bilo što vas imam.“

Šuma je utihnula. Vjetar je zanjihao lišće, kao da ljulja kolijevku. Potok je šaptao. Cvrčci su svirali uspavanku.

„Laku noć, Rita“, šapnuo je Zeko.

„Laku noć, Zeko.“

„Laku noć, Medo… Laku noć, Ježiću… Laku noć, Lijo…“

„Laku noć, Čudesna šumo“, rekla je Hu i raširila krila nad svima.

I tako je cijela šuma zaspala. A sutra – sutra je nova priča.

🌳 Kraj 🌳

🌱 Mala pouka

Prije spavanja lijepo je sjetiti se svega dobrog što nam se dogodilo.