Zeko Hop i novi susjed
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
U lokvu kraj stare vrbe doselio se novi susjed. Bio je zelen, imao je velike oči i govorio je samo: „Kre-kre!“
Zeko Hop ga je gledao iza grma. „Tako je drugačiji“, mislio je. „On živi u vodi, a ja na livadi. On je zelen, a ja bijel. Sigurno se nemamo o čemu igrati.“
Žabac je sjedio sam na listu lopoča i tužno gledao u vodu.
Zeko se odvažio. Skočio je do lokve i rekao: „Bok! Ja sam Zeko Hop.“
„Kre-kre! Ja sam Kreko!“ razveselio se žabac. „Napokon netko!“
„Što ti voliš raditi?“ pitao je Zeko.
„Skakati!“ rekao je Kreko i – hop! – skočio s lista na kamen.
Zeko je otvorio usta. „Pa i ja volim skakati!“ I – hop! – skočio je na drugi kamen.
Cijelo popodne skakali su preko potoka: hop, kre, hop, kre! Kreko je skakao dalje, a Zeko više. Kreko je naučio Zeku da skoči a da se ne poprska, a Zeko je naučio Kreka kako se skače preko visoke trave.
Kad je pala večer, Zeko je rekao: „Mislio sam da smo previše različiti.“
„A mi smo“, nasmijao se Kreko, „različiti – i najbolji prijatelji.“
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Novi prijatelj često je bliže nego što mislimo – samo mu treba reći „bok“.
💬 Razgovarajmo
- Zašto je Zeko isprva mislio da se s Krekom ne može igrati?
- Što su otkrili da obojica vole?
- Kako bi ti pozdravio/pozdravila novo dijete u vrtiću?
