Zeko Hop i šarene pisanice
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Bliže se Uskrs i Zeko Hop pozvao je prijatelje da zajedno bojaju pisanice. Svatko je donio svoju boju.
Zeko je donio narančastu, od kore luka. Vjeverica Rita žutu, od kamilice. A maca Mica – plavu, od borovnica.
Rita je obojila svoje jaje u žuto. „Lijepo je“, rekla je, „ali htjela sam i zelene točkice.“
Mica je obojila jaje u plavo. „A ja bih htjela narančaste pruge.“
Zeko je čuvao svoju narančastu boju u zdjelici i mislio: „Ako dam drugima, meni neće ostati dovoljno.“
Ali onda je pogledao svoje jaje. Bilo je samo narančasto – i nekako tužno.
„Znate što?“ rekao je. „Stavimo sve boje na sredinu stola. Neka svatko uzima što želi.“
Rita je odmah dodala svoje točkice na Micino jaje. Mica je Zeki nacrtala plave valove. Zeko je Riti napravio narančasto sunce. Kad su pomiješali žutu i plavu, dobili su – zelenu! Nisu je ni imali, a sad je bila tu.
Na kraju je na stolu stajala košarica puna najšarenijih pisanica u cijeloj šumi.
„Gle“, rekla je Mica, „sad svatko od nas ima sve boje.“
Zeko je zadovoljno skočio u zrak. „I još jednu koju nitko nije donio!“
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Kad dijelimo, svima nam ostane više nego što smo imali.
💬 Razgovarajmo
- Koja je boja nedostajala Riti, a koja Micici?
- Kako su pisanice na kraju izgledale?
- Kako ti ukrašavaš pisanice?
