Zeko Hop i trn u šapi

Originalna priča Čudesne Šume · 2 min

Najljepše je kad priču čitate vi 💛

Zeko Hop skakao je preko livade kad ga je nešto ubolo u šapu. „Au!“ Ali nije stao. „To je ništa“, rekao je sam sebi. „Ja sam velik zeko.“

Ali šapa ga je boljela sve više. Skakao je sve sporije. Hop… hop… hoooop.

„Zeko, što ti je?“ pitala je Lija Mudrica. „Skačeš kao da ti je netko svezao noge.“

„Ništa mi nije“, rekao je Zeko i stisnuo zube.

Navečer šapa je bila crvena i natečena. Zeko nije mogao skakati uopće. Sjeo je pred jazbinu i plakao.

Lija je opet prošla. Ovaj put nije pitala ništa. Samo je sjela pokraj njega.

„Boli me šapa“, rekao je napokon Zeko. „Nisam htio reći jer sam mislio da će svi reći da sam beba.“

„Znaš tko je beba?“ rekla je Lija. „Onaj tko ne kaže kad ga boli, pa ga boli još i sutra. A onaj tko kaže – taj je pametan.“

Pogledala je šapu. „Aha. Trn!“ Pažljivo, svojim oštrim zubićima, izvukla ga je van. Zatim je na šapu stavila list trputca i omotala je travkom.

Sutradan je Zeko opet skakao – hop, hop, hop – više nego ikad.

„Hvala ti, Lijo“, rekao je. „Sljedeći put odmah ću reći.“

„Tako je“, rekla je Lija. „Šapa je jedna, a prijatelja imaš mnogo.“

🌳 Kraj 🌳

🌱 Mala pouka

Kad nas nešto boli, hrabro je to reći i potražiti pomoć.