Zeko Hop i izgubljena ogrlica

Originalna priča Čudesne Šume · 2 min

Najljepše je kad priču čitate vi 💛

Na livadi, ispod maslačka, Zeko Hop pronašao je ogrlicu od sjajnih plavih zrnaca. Bila je tako lijepa da je zastao dah.

Stavio ju je oko vrata i pogledao se u lokvi. „Kako mi stoji!“

Uto je naišla Lija Mudrica. „Lijepa ogrlica, Zeko. Odakle ti?“

„Našao sam je“, rekao je Zeko. „Pa sad je moja. Tko nađe, njegovo je.“

Lija je podigla obrvu. „Je li? A da ti izgubiš svoju mrkvicu od bake, bi li htio da je onaj tko je nađe zadrži?“

Zeko je zašutio. Dirnuo je ogrlicu. Bila je lijepa. Jako lijepa.

Tada je s druge strane livade začuo plač. Mica Maca hodala je pognute glave i tražila po travi. „Gdje si? Gdje si, moja ogrlice? Bakin poklon…“

Zeki se stisnulo u trbuhu. Pogledao je ogrlicu, pa Micu. Pa opet ogrlicu.

Onda ju je skinuo i odskakutao do Mice. „Mice, je li ovo tvoje? Našao sam je pod maslačkom.“

Mica je uzviknula od sreće. „Moja ogrlica! Zeko, hvala ti, hvala!“ Zagrlila ga je tako jako da ga je zaškakljalo u nosu.

„Malo sam je nosio“, priznao je Zeko. „Oprosti.“

Mica se nasmijala. „Onda znaš kako je lijepa. Možeš je posuditi kad god želiš – ali samo ako pitaš.“

Lija je namignula. „Vidiš, Zeko? Sad imaš i ogrlicu i prijateljicu.“

🌳 Kraj 🌳

🌱 Mala pouka

Ono što pronađemo, a nije naše, vraćamo vlasniku.