Mala sova Hu ne može zaspati

Originalna priča Čudesne Šume – za laku noć · 3 min

Najljepše je kad priču čitate vi 💛

Kad sve životinje u šumi idu spavati, sove se bude. Ali mala sova Hu bila je drugačija: ona je noću htjela spavati, a danju se igrati.

„Hu, hu, ne mogu zaspati“, žalila se mami jedne noći. „Šuma je preglasna.“

„Poslušajmo zajedno“, rekla je mama sova. „Što čuješ?“

Hu je zažmirila. „Čujem vjetar u krošnjama… šššš.“ – „To ti šuma pjeva uspavanku“, šapnula je mama.

„Čujem potok… žubor, žubor.“ – „To potok broji kamenčiće da ne zaboravi nijedan.“

„Čujem cvrčka… cvrc, cvrc.“ – „To cvrčak svira laku noć svim travkama.“

Hu je disala polako, kao vjetar. Udah… izdah. Udah… izdah. Zvukovi više nisu bili glasni. Bili su mekani, kao perje.

„Mama“, prošaptala je Hu, „šuma nije preglasna. Šuma samo želi laku noć.“

I prije nego što je mjesec prešao preko najvišeg hrasta, mala sova Hu čvrsto je spavala. Laku noć, Hu. Laku noć i tebi.

🌳 Kraj 🌳

🌱 Mala pouka

Kad se umirimo i poslušamo, i noć postane mekana i tiha.