Ježić Bodljica traži jesen
Originalna priča Čudesne Šume · 3 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
„Stiže jesen“, rekla je mama ježica jedne večeri. Mali Bodljica se uzbudio. „Gdje? Kada? Kako izgleda?“
Ujutro je krenuo u potragu. „Jesi li ti jesen?“ pitao je crveni list koji je lepršao s grane. „Ja sam samo list“, šuškao je list. „Ali jesen me obojila.“
Bodljica je išao dalje i nabasao na bodljikavi kesten. „Jesi li ti jesen? Imaš bodlje kao ja!“ – „Ja sam kesten“, rekao je kesten. „Jesen me spustila na zemlju.“
Na livadi su ptice letjele u dugom redu prema jugu. „Jeste li vi jesen?“ viknuo je Bodljica. „Mi smo lastavice“, zacvrkutale su. „Jesen nam je rekla da je vrijeme za put!“
Navečer se Bodljica vratio kući umoran i pomalo tužan. „Mama, nisam našao jesen.“
Mama se nasmiješila i pokazala oko njih: crveno lišće, kestene na tlu, maglu nad potokom i hladan, mirisni zrak. „Jesen nije jedna stvar, Bodljice. Jesen je sve ovo zajedno.“
Bodljica je duboko udahnuo. Mirisalo je na gljive, kišu i pečene kestene. „Onda sam je cijeli dan gledao!“ nasmijao se – i zaspao u gnijezdu od mekog lišća.
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Svako godišnje doba skriva mnogo malih čarolija – samo ih treba dobro pogledati.
💬 Razgovarajmo
- Koje je stvari Bodljica vidio u šumi?
- Po čemu ti znaš da je stigla jesen?
