Mali strašni pas

Jedan mali strašni pas lajao je na sav glas

Sa njim nije bilo lako jer bio je glasan jako

Ime mu je bilo kratko al’ nije ga znao svatko

Kako mu se piše ime pitat su ga mnogi htjeli

Al’ od silnog laveža ni prići mu nisu smjeli

Lajao je na prolaznike sa prozora i u šetnji

lajao je i kad spava kome li se u snu prijeti

Sastali se jednom zgodom najmudriji psi pod svodom

Željeli su oni znati kako tome na kraj stati

Smišljali su jako dugo kasno u noć sve do dva

I odluće poslat Kvrgu tog najhrabrijeg psa

Iskusan je Kvrga bio i po znanju i po snazi

Rekoše mu još na kraju da se ipak čuva pazi

Svanula je rana zora Kvrga krene jer se mora

Znao je gdje psić taj šeta pitat će ga što ga smeta

Vidio je malog psića na stazi još izdaleka

A maleni zalajao nije znao što ga čeka

Odvažno mu priđe Kvrga smireno i sasvim sporo

Pogled njegov izbjegava iskustvo mu nije novo

Sretao je takve Kvrga pa i glasnije od njega

Lavež njegov ignorira jer zna dobro što mu treba

Zašto li ga on ne čuje mali pas to nije znao

Al’ od silnog razmišljanja lajati je tada stao

Na to Kvrga pogleda ga mahne repom i ponjuši

Ući malog psića kako s ostalima da se druži

Ne prođe ni minuta jedna a maleni repom maše

Kvrga ga na igru zove igra uvijek svima paše

Max se zovem rekao je lajat nisam htio jako

Ali silno uzbuđenje nisam znao sakrit kako

Kvrga predstavi ga svima i od tada svi su znali

Nestašan je nije strašan zaigrani psić taj mali