Vuk Sivko pronalazi Bodljicu
Originalna priča Čudesne Šume · 3 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Mali Bodljica igrao se skrivača s lišćem i nije primijetio da je pao mrak. Kad je podigao glavu, oko njega su bila samo visoka, crna stabla.
„Striče Ježiću!“ zvao je. Nitko se nije javio.
Tada je između stabala zasjalo dvoje žutih očiju. Iz mraka je izašao vuk Sivko.
Bodljica se sklupčao u kuglicu i zažmirio. „Molim te, nemoj me pojesti! Imam puno bodlji!“
„Pojesti?“ začudio se Sivko. „Ja ne jedem ježeve. Bodu.“ I tiho se nasmijao. „Izgubio si se, mali?“
Bodljica je provirio iz kuglice. „Da… Tražim stričevu kućicu. Pod velikom bukovom kladom.“
„Znam gdje je“, rekao je Sivko. „Svake noći prolazim pokraj nje kad idem pjevati mjesecu. Penji se.“
Bodljica je oprezno stao Sivku na šapu, pa mu se popeo na leđa i uhvatio za mekano sivo krzno. Bilo je toplo.
Sivko je hodao polako, da Bodljica ne padne. Putem mu je pokazivao: „Ovo je hrast gdje spava sovica Hu. Ovo je potok gdje Kreko kreketa. A ovo je put kojim se ide kući.“
Pred kladom je stajao Ježić s lampionom, sav uznemiren. Kad je vidio vuka, ukočio se. Ali onda je ugledao nećaka kako maše s vučjih leđa.
„Bodljice!“ Ježić je zagrlio malog ježa – oprezno, jer su obojica bili bodljikavi. Zatim se okrenuo i skinuo šeširić. „Vuče Sivko, hvala ti, od srca. Tko bi rekao da vuk ima tako dobro srce?“
„Mnogi ne bi“, rekao je Sivko. „Zato je lijepo kad netko ipak vidi.“
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Ne sudi nikoga po izgledu – i onaj tko izgleda strašno može imati dobro srce.
💬 Razgovarajmo
- Zašto se Bodljica uplašio Sivka?
- Kako mu je Sivko pomogao?
- Jesi li se nekad prevario/prevarila u nekome po izgledu?
