Šarko i kost ispod snijega
Originalna priča Čudesne Šume · 2 min
Najljepše je kad priču čitate vi 💛
Prije zime pas Šarko zakopao je svoju najdražu kost – veliku, ukusnu, mesnatu – ispod stare jele. „Nikome je neću dati“, rekao je. „To je samo za mene.“
Zatim je pao snijeg. Mnogo snijega. Cijela šuma bila je bijela i sve je izgledalo isto.
Šarko je tražio jelu. „Je li ova? Ili ona?“ Kopao je ispod jedne, pa ispod druge. Šape su mu bile hladne, a kosti nigdje.
Prošao je Zeko Hop. „Šarko, što tražiš?“
„Ništa“, rekao je Šarko, jer nije htio da itko zna za kost.
Ali Zeko je vidio da je Šarko tužan i premrznut. Bez pitanja je počeo kopati s njim. Zekove šape bile su brze i spretne. Uskoro im se pridružila i vjeverica Rita, koja je pamtila svako drvo u šumi.
„Stara jela s kvrgom!“ viknula je. „Ondje!“
Kopali su svi troje i napokon – eto kosti!
Šarko je gledao kost. Pa Zeku i Ritu, crvenih nosova od hladnoće.
„Ja nisam htio nikome reći za kost“, rekao je tiho. „A vi ste mi svejedno pomogli.“
Te večeri Šarko je skuhao veliki lonac juhe – s kosti, mrkvom od Zeke i orasima od Rite. Bila je to najbolja zimska juha u šumi. I pojeli su je zajedno.
🌳 Kraj 🌳
🌱 Mala pouka
Kad dijelimo, ne gubimo – i drugi će podijeliti s nama.
💬 Razgovarajmo
- Što je Šarko sakrio prije zime?
- Zašto je Zeko pomogao Šarku iako mu Šarko nije htio dati kost?
- S kim si ti podijelio/podijelila nešto što ti je jako drago?
